Friday, November 21, 2014

Прикривања кривичног дјела Љубише Ћосића и Славко Тошовић неимар

         


           У каквом циркусу од кофол града живимо може се видјети кад се позабавимо само једним обраћањем јавности начелника једне општине доњег дијела града Српског Сарајева. Наравно Ћосића, не знам сјећа ли се неко уопште начелника Српске Илиџе. Шта је с тим човјеком уопште?

            Све је почело прилогом ТВ БН СДС из Бијељине о томе како је начелник Ћосић издао грађевинску дозволу за зграду у Хиландарској супротно регулационом плану. Питање је наравно потегао препоштени СДС.

            А начелник, умјесто да објасни зашто је он потписао дозволу, а не начелник одјељења, и зашто, кад је већ нека овлашћена фирма оцијенила да ту не могу да се праве подземне гараже није покренуо одговарајући поступак за измјену регулационог плана, прича како нас „нападају јер нам је на власти СНСД“. Па вјерујем да Вас зато нападају начелниче, сигурно не зато што им смета лоповлук, да им смета не би крали, али то не значи да не треба да објасните зашто не поштујете прописе! Ваљда прво треба измијенити регулациони план па издати дозволу у складу са новим регулационим планом, а не обратно? Још горе ако начелник ништа не краде, само не зна све да изведе по закону.
            Следећи бисер начелника Ћосића може се видјети у прилогу наше драге РТВИС.
На 1:15 спикер цитира начелника: „У претходне двије године трудили смо се да ни на који начин не истичемо било које афере и незаконите радње претходне власти, а има ту много тога што би се могло набројати“.
Чекај црни и несретни начелниче, ти знаш да је неко крао народне паре, радио незаконито, али си се трудио да то не истичеш ни на који начин??? Па теби је начелниче ДУЖНОСТ да то истичеш, и не само да истичеш већ и да подносиш кривичне пријаве! А не да се понашаш као сви политичари у РС, у стилу „врана врани очи не вади“.
Не само да ти је то дужност, већ си самим тим што си рекао признао да си починилац кривичног дјела, и да има икакве правде у овој несретној земљи, ишао би на робију!
Јер, Кривични закон Републике Српске каже:
Члан 362: Ко зна да је неко лице учинило кривично дјело / или само зна да је такво дјело учињено па то не пријави прије него што су дјело односно учинилац откривени, казниће се новчаном казном или затвором до три године.
Службено лице које свјесно пропусти да пријави кривично дјело за које је сазнало у вршењу своје дужности / казниће се новчаном казном или затвором до три године.
А члан 363: Ко крије учиниоца кривичног дјела које се гони по службеној дужности или му прикривањем оруђа, трагова или на други начин помаже да не буде откривен / казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
Није чудо што несретни начелник не зна како да изда грађевинску дозволу (или изабере управника Културног центра) а да не прекрши закон кад без икаквог устезања хладно призна да годинама врши кривична дјела! И то све у стилу „Па што ви мене цинкарите кад кршим закон кад и ја вас покривам што сте крали, стварно нисте фер“.
            Да није Ћосовић најгоре што нас може задесити, срећом ту је СДС да нас подсјети, и Славко Тошовић. Ајде што су они шампиони крађе и корупције у грађевинарству, то не правда Ћосића, али кад несретник изјави „СДС је изградио Српско Сарајево“, као да га је он лично својим рукама и својим парама градио, а не ми несретници који смо четири године бранили своје куће па онда остали без њих, који смо продавали имовину у федералном Сарајеву, и долазили овде да нам СДСове аге и бегови узимају харач и да нас краду на сваком кораку, а на грађевинском материјалу им је било најмилије.
            Мада, Тошовић је у праву кад каже Ћосићу: Ако нешто знаш, поднеси кривичне пријаве!
            Можда се због ових избора деси нешто добро, ако СНСДовци мало изваде главу из Радмановићеве задњице у заједничким институцијама и почну мало да се баве градом у ком живе као викендаши са Марин Двора, можда локални СНСД буде мање личио на своју браћу по власти из СДСа. Па ће можда неко рећи несретном Ћосићу да понашање „што ви мене критикујете кад ја прикривам ваша кривична дјела“ није нормално.
            Да ни Ћосић ни Тошовић немају шта да брину, подсјетио нас је новинар РТВИС, Горан Живковић. Иако им СДС годинама не даје плате и уништава их, доводи им кадрове од зла оца и горе матере, те плаћа 200.000 КМ телевизији БН, Живковић се не усуђује да пренесе кад Ћосић постави то питање, зашто град Источно Сарајево плаћа ТВ из Бијељине кад има РТВ коју је сам основао! Да ли запослени у РТВ ИС и даље вјерују да ће се СДС предомислити и спасити их од пропасти, ако се и даље потпуно некритичи односе према бившим налогодавцима, па чак не преносе ако их неко други критикује умјесто њих.

            Благо нама који живимо у Бермудском троуглу између разноразних Кошараца и Бабаља, Љубиша и Предрага, Милована и Синиша. Да су нам најгори душмани бирали власт, не би могли овако да нас зајебу.

            Посебно док нас ТВ БН, РТРС и РТВ ИС информишу.

Thursday, June 12, 2014

Приватна општина СДСовог коцкара Боје Гашановића

(КЛИКНУТИ НА СЛИКУ КАО БИ СЕ УВЕЋАЛА)

Како то изгледа кад СДС да коцкару општину у приватно власништво. Све општине у којима владају наши политичари користе као да су њихове приватне, али Српски Стари Град је посебан случај. Постојаће док се не укине. А можда и док га Бојо не изгуби на коцки негдје у Сарајеву, па дочекамо прву промјену граница РС после Брчког... 

Thursday, April 17, 2014

Лукавички Дом здравља или Драганова мала клиника

Од чега болује здравство у Републици Српској? 
Корупције, странчарења, непотизма. Рак рана у свим сегментима друштва.
На ове болести није имуно ни Српско Сарајево. Како на примарном, тако и на секундарном нивоу.
Одакле почети? Рецимо до странчарења. Опште је познато да директоре постављају странке. Колико су квалификовани мање је битно од способности. 
Тако је и у Дому здравља у Лукавици. Оснивачи Дома здравља су опшине Српска  Илиџа и Српско Ново Сарајево. Док је СДС био на власти у обје општине, са вјечитим коалиционим партнером ПДП за дирекотра је изабран Драган Крстовић. Била је битна партијска припадност. То што тај човјек није регуларно факултетски образован мање је било битно. Иначе имао је прије рата завршену Вишу школу, да би напрасно пред постављење на функцију стекао и факултетску диплому. Не бојте се није љекар по струци. Нити је у додиру са пацијентима. У питању је немедицински кадар. Али није ни неки менаџер или економиста. Шта је, то је мистерија.
Такође није било ни битно што је он већ тада био на годину дана пред пензијом.
У међувремену, власт се промијенила у општини Срспко Ново Сарајево. Општина Српска Илиџа дигла је одмах руке од овог Дома здравља, и редовно не усвајају извјештаје о раду. Док директорова странка није ушла у коалицију са СНСДом у општини Српско Ново Сарајево, био им је добар.
Наравно, ПДП је остао у власти, овај пут са СНСДом, па је и Дрган Крстовић остао директор.
Није га у томе спријечила ни чињеница да је постао одборник у Скупштини општине која га постаља за директора и која му усваја извјештај о раду. Ријеч је класичном сукобу интереса, али се због овога нико не узнемирава.
Тако да овај човјек поред плате директора од нешто преко 3 000 КМ, има и одборнички паушал у износу од 500 КМ мјесечно. За четири године 20 000. КМ. У међувремену поменути господин је стекао услове за пензији, али неће да се пензионише. Нити га ко тјера.
Због тога што он неће у пензији неће ни други. Тако да у Дому здравља ради седам људи што медицинског, што немедицинског кадра који би требао у пензију, али неће да иду јер не иде ни директор. И док на бироу чекају млади људи који су уложили огроман рад и труд који би нам мого бити од користи, неки ђедови и бабе и даље раде. Ови млади чекаће још мало, па ће онда наравно преко гране. Нико се неће запитати колико ће нас коштати њихов одлазак. А сигурно је да ће бити скупљи него да је неко на вријеме пензионисао оне које је требао.
А ко зна, можда Дрган Крстовић чува ова радна мјеста за неког свог. Јер до сада је у Дому здарвља запослио и сина и снаху. Можда му још неко од родбине остао незбринут.
Дрган Крстовић се посебно побринуо и за своје ближе сараднике. По доласку на функцији свима је повећао плату мимо свих норми и потреба, чиме их је обрадовао, али је заборавио да им каже једну битну ствар. Не уплаћује им доприносе. Па се тако запослени у Дому здравља лијече на принципу колегијалне солидарности.
Куку оном ко наслиједи Драгана Крстовића. Уз све оно што није плаћено мораће да отплаћује кредит. За шта је кредит подигнут нико не зна. Зна се да за куповину нове опреме сигурно није, јер ових дана опрема се посуђује од других домова здравља, па чак и из Федерације, како би била ту кад наиђе комисија за лиценцирање. Чим комисија оде и опрема ће се вратити. Наводно на ову превару комисија неће реаговати и Дому здравља ће дати лиценцу. Не брините нећете остати ускраћени за здравствену заштиту. Ако нешто нема у Дому здравља послаће вас за Касиндо. Како што већ раде. А тамо како вам Бог помогне. Ако уопште стигнете до тамо. 
За мутне радње и преваре користи се и синдикална организација. Драган Крстовић искористио је ову организацију за финасирање своје партије у току кампање за локалне изборе, на којима је како рекосмо постао одборник у скупштини општине Српско Ново Сарајево. Тек да се зна. Синдикат је једна од ријетких организација чији рад нико не провјерава. Требало би чланство, али њима је увијек лако уста зачепити неком једнократном новчаном помоћи.
Ми се морамо лијечити. Па да ли овдје или код приватника очигледно да више није ни битно.

А шта је Град Источно Сарајево урадио да помогне примарну задрвствену заштиту? Ништа. Елегантно су их заобишли на посљедњој Скупштини. Нико се није ни за ријеч јавио. Нико ни да бекне. Нико од одборника ни да да каже једну једину ријеч. Зашто? Долазе ли они у домове здравља. Очигледно да не долазе. Или се ваде на ону није то у нашој надлежности. О томе воде рачуна општине. Оне исте које иначе чине град Српско Сарајево. Зато без проблема и имало задршке о секундарној и терцијарној заштити се распавља до у бесконачнот. Наравно и питању је болница Касиндо. Али ни болница Касиндо није у надлежности Града. Како то да о болници рапсрављају, а о домовима здравља не?
Зато што је болница у надлежности Владе, а Владу треба нападати. Кад год је могући и због било чега. Годинама су сједнице Скупштина града Српско Сарајево почињале о информацији докле се стигло са изградњом болнице (која нам је без сумње требала још прије десет година), али никад нико није упитао „Какви су нам Домови здравља“. Град никад није издвојио ни један једини фенинг да би на било који начин помогао градским општинама да грађанима омогуће бољу здравствену заштиту. Никад није купљен ни један једини стетоскоп, а о неком ултразвуку или нечем већем да не говоримо. Није им у надлежности. Па није ни да имају два потредсједника, али их имају. Само од годишње плате једног од њих може се купити један ултразвук. За четири године, четири ултразвука. За четири дома здравља у четири градске општине.

Али нараво, давно смо утврдили да су лични и страначки интереси изнад потреба оних који их бирају. Нису луди да се одрекну својих плата због нашег здравља. Од њих ваљда могу да плате приватне докторе. А они који не могу нашу власт не занимају. Кога брига што сиротиња умире.

Wednesday, April 2, 2014

Баја Мали Книнџа

Био нам је предсједник. 
Стигао је хеликоптером. 
Из Фоче. 
Дође понекад у Фочу, али код нас мало рјеђе. 
Иако има кабинет у Српском Сарајеву не навраћа често. Има чак два кабинета. Једна у згради ЕТФ,  а  други у новој згради административног центра. Овај други чак са засебним улазом. Нико на тај улаз не улази осим предсјеника , кад дође. Он и не долази баш често. Зато смо се и обрадовали кад су рекли да долази предсједник. 
Мислили смо да долази предсједник Републике Српске, али испало је да ипак долази предсједник СНСД. Човјек од крви и меса, обични, мало више бахати, припити човјек од крви и меса, а не институција.
Због тога можда што је ипак само човјек новинарки БН телевизије није био проблем да га прекине у сред реченице и исправи погрешан навод шта је то Босић лупетао по Сарајеву. Остало је нејасно да ли је баш истинољубивост мотив новинарке или јој СДС плаћа да увијек кад је могуће подмеће ногу СНСД. Не предсједнику, не институцијама, већ СНСД. Само што се СНСД често поистовјећује ничим изазаван са институцијама РС. Исто онолико колико ничим изазван СДС тврди да је те институције основао. 
Ни једни ни други везе са народом немају никакве. Није народ гинуо за РС, не плаћа народ порез да би их све финансирао. Нису СДС и СНСД ту због народа, народ је ту због њих. 
Али није ни предсједник новинарки остао дужан. На своју и на нашу жалост. Чак и да је био на улици, сам са њом, у потпуно личном односу, било би срамотно и непримјерено. Видјели смо снимак, не треба даље трошити ријечи. А и како би то било да новинарка СДСовог БНа ушутка предсједника државе.
И док је на БН телевизији с пуним правом било понашање првог човјека СНСД и нашег нам драгог предсјеника, остали медији нису се много освртали на овај скандал. Преносили су шта је рекао. Свашта нам је причао предсједник (СНСД-а). Отприлике, стижу руске паре, радници РАОП-а неће бити заборављени, биће РС самостална, овај пут без рата и егзодуса, ко јебе међнародну заједницу и ОХР (нећемо се извињавати за ову псовку, није се ни предсједник извињавао за своје) итд. Ма може се све то наћи на интернету.
Није предсједник био сам. Била је и свита. Али његов наступ је засјенио све остале. Нико се и не сјећа шта су рекли. Мада не треба не споменути наступ „прве даме РС“ како најавише Жељку Цвијановић. Далеко је то било од манира једне даме. Говорила је прије шефа, мало биранијим рјечником. Напади на опозицију и омаловажавање опозиционох лидера, радниици РАОП-а неће бити заборављени и прежвакавање састанака у Прагу и другим дестинацијама поводом неких политичких одлука и наравно нико не може да води РС као Додик. Нико као Додик. Нема тог вође као што је Додик. Све што је речено упућивало је само на једно „ову Владу не води Жељка Цвијановић, води је Додик.“. А  добро, није да нисмо знали.
Имали ли ико да не мисли да је Додик „главни Баја“. Питање је прије до када ће бити главни Баја. И ко ће да га смиијени. Народ. Тешко. Не што неће, већ што нема алтернативу.
Све у свему након говоранције предјсеника и свите услиједила су питања. Углавном све оно што смо чули већ. Радници РАОП-а, Јужни ток, Руси, болница Касиндо ће бити...

Да има оних који не болују од амнезије и да се без обзира на све и даље боре за Републику Српску показао је Драган Савић. Нису му се надали. А кад је проговорио покушали су да га ућуткају. Маса. Партијски војници. Да је главни Баја ипак главни и да се његова пика још једном је доказао кад је рекао „Пустите га да говори“, али тек пошто нас је Драган Савић подсјетио још једном ко је највећи лопов у Републици Српској. Кратко и јасно „Највећи криминал у Републици Српској десио се од 2002. до 2006.“ Ево зашто Додик нема алтернативу.
Али онда је подсјетио и предсједника зашто је ту. Годинама обећавани обрачун са криминалом и корупцијом није се се десио. Кратко и јасно је питао „Зашто сам преварен?“. Слиједио је и одговор. „Суд није у нашој надлежности“. Али да ли је баш тако?

Послије више није било питања. Пресједник са свитом је отишао. Горак укус након посјете је остао. Нас у Српском Сарајеву годинама поткрадају на више нивоа, од мјесне заједнице, општине, града, ентитета, државе.  Они који нас пљачкају на локалном нивоу требали би према њиховим надањима да наставе и на ентитетском и државном поново од сљедећих избора. 
А предсједник нас није убиједио да је у стању да нас брани од таквих. 
Једноставно није у стању да се ријеши таквих у свом табору, лопови му уз кољено сједе. 
Иако је главни Баја у Републици Српској. 

Sunday, March 23, 2014

Људи злата вриједни

У Српском Сарајеву на сцени је још једно кршење закона, које наравно из свог џепа плаћају грађани, а за које нико неће одговарати.
У питању је кршење Закона о локалној самоуправи, односно измјене које су на снази од почетка ове године. Наравно, наши изабрани званичници тврде да се поштовање ових измјена закона не примјењује ретроактивно и на тај начин без пардона настављају да пљачкају оне који су им поклонили, али и оне који им нису поклонили повјерење на претходним локалним изборима.
О чему се ради? Измјенама Закона о локалној самоуправи предвиђено је да потпредсједници скупштина општина, које имају мање од 25 одборника, раде волонтерски. Све скупштине опшштине у саставу града осим Пала имају мање од 25 одборника. Практично то значи да само Пале могу имати професионалног потпредсјеника и ни једна друга општина у граду.
Град Српско Сарајево може имати само једног потпредсјеника, а не два као што је то случај у посљедњих шест година. Не бојте се за јадне потпредсјенике. Када се каже да су волонтери то не занчи да не примају никакву накнаду, остаје им одборнички додатак, који завивисно до ошштине износи од 350 до 500 КМ.
Све општине, осим општине Источно Ново Сарајево чији потпредсједник скупштине јесте „волонтер“, имају запослене професионалне потпредсјенике. Што значи да они поред одборничког паушала примају и не тако малу плату. 
Према важећим коефицијентима плате потпредсјеника у општинама Источног Сарајева износе између 1 500 до 2 500 КМ. На плату додајемо топли оброк у износу од 185 КМ, регрес око
1 100, зимницу и огријев, све су ово нето износи. На ово се додају порези, па рецимо потпредсједник скупштине општине Соколац, становнике ове општине кошта на годишњем нивоу око 43 000 КМ, а за све четири године мандата 172 000 КМ. Зна ли ико шта ради потпредсједник било које скупштине? Сами изачунајте колико нас коштају преосталих пет потпредсјеника скупштина општина. Нешто преко пола милиона марака, зар не?
У граду Српско Сарајево ситуација са тим јадима од потпредсјеника је још и гора. Потпуно непотребно становници Српског Сарајева на грбачи носе два потпредсједника. А још да су чему. Небојша Попић је професор физичког, а Предраг Вучичевић наводни економиста. За овог првог има логике. Пошто је потпредсједник предсједнику који је такође професор физичког. Пардон. Магистар физичког. Али овај други? Било би логике када закон не би говорио другачије и када би знали поријекло његове дипломе. Наиме, човјек који је прије смјештања дупета у потпредсједничку фотељу био портир без образовања, односно само са средњом школом, напрасно је стекао или купио (као се то каже за оне који заврше неке јаде од приватних факутета негдје тамо далеко преко Дрине) диплому економисте. Један од њих двојице је очити вишак. А кошта ко светог Петра кајгана. Плата потпредсјеника скупштине града је са доприносима на годишњем нивоу 45 000 КМ. Два потпредсјеника значи 90 000. На ово додајте регрес, зимницу и огријев и одборнички паушал на градском нивоу и одборнички паушал на нивоу општине. Ако нисте знали, сад знате. Потпредсједници без имало зазора с пуним правом осим градског паушала у износу око 400 КМ имају право и на одборнички паушал у општини у којој су одборници.  У Палама паушал је 400 КМ, а у Источном Новом Сарајеву 500 КМ (пошто су потпредсјеници из ове двије општине). Па рад у комисијама, па дневнице, па репрезентација и трошкови телефона, службено ауто и друге бенефиције.  Практично само два човјека,  за четири године мандата коштају нас нешто преко пола милиона марака.
Ако овоме додамо оних других пола милиона којима плаћамо потпредсјенике на општинском нивоу то значи да становници Српског Сарајева осморицу људи за четири године плате преко милион марака.
Можете ли замислити шта би се у Српском Сарајеву могло урадити са милион марака?

А према Закону о лакалној самоуправи не би ни требали да буду ту гдје јесу.

Што је најгоре, ту гдје јесу обојица су дошли по рецепту многих „народних одборника“ у општинама Српског Сарајева, тако што су дигли кредите и куповали гласове. Нема бољег приватног посла у Српском Сарајеву данас од државне службе, уложиш 4-6-8000 марака кредита, које свакако после враћаш државним парама, а од народа Српског Сарајева за те паре отмеш милион марака. Али нема везе, богата је ово средина. Шта ће народу милион марака, као да би знао шта с њима да уради.

Прије неколико дана предсједник Савеза градова и општина Мићо Мићић изјавио је да се Закон о локалној самоуправи поштује у свим општинама. Знамо да му је партијски задатак да лаже и покрива партијске другове, али да није мало превише тек тако прелазити преко овако очите пљачке. Или можда стварно није информисан.

Очито кршење Закона представља и само постојање општине Источни Стари Град.

Та општина нема довољно становника ни да буде мјесна заједница, посљедњи попис показао је да их има нешто више од 1 000, с тим да не живе сви тамо, али су били на попису. Али наравно зашто би било ко постављао питање шта се у тој општини ради, ко прима плату и ко не прима, како се троше паре из буџета и ко их троши. Ових дана у моди су референдуми за отцјeпљење. Можда ускоро чујемо и да су становници ове општине тражили референдум за отцјепљење, пошто им прошле године петиција није успјела. О томе неком другом приликом. 

Tuesday, March 11, 2014

Покрали Српско Сарајево а ревизор их клевеће...

Кад насилник претуче жену често јој каже да је сама крива за то што је млати.
У јавности највећи је проблем што је то насиље изашло на видјело, а не то што оно постоји и што насилник слободно хода улицом.  Е тако отприлике изгледају и закључци Скупштине града Источно Сарајево на посљедњој сједници на којој је разматран ревизорски извјештај који је граду дао негативну оцјену за пословање у 2012. години.
У закључку под бројем шест каже се „да је исказивањем негативног мишљења Граду нанесена несагледива штета, али да ће без обзира на све наведено Град Источно Сарајево  учинити све да се у потпуности испоштују препоруке Главне службе за ревизију јавног сектора Републике Српске“. Значи отприлике овако: Нисмо криви ми што нисмо радили како треба, већ је крив ревизор јер је то објелоданио. Што му је иначе посао.
Одборници Скупштине града или рачунају да ми овдје имамо кратко памћење или да нисмо информисани како треба. А биће да је обоје. Поред низа неправилности и сам градоначелник истиче да су двије кључне примједбе за изражавање негативног мишљења, јавне набавке за изградњу Административног центра и наплата средстава по Пројекту 1 и Пројекту 2 дијељења материјала за изградњу Српског Сарајева.
У закључцима се истиче да су ови пројекти већ били предмет ревизије и нису утицали на изражавање негативног мишљења. Што је тачно. Али од јавности се крије зашто нису. Зато јер је тек тада почела наплата ових средстава. А почела је прије свега захваљујући тадашњем СДС-овом градоначелнику Радомиру Кезуновићу који је стиснуо петљу и затражио враћање ових средстава од свих који су их користили. Није био поштеђен нико, ни породице погинулих бораца, ни борци свих категирија, али нису били поштеђени ни партијски другови. И док су прве поменуте категорије потписале уговоре о враћању ових кредита, јер им је објашњено да оно што врате користиће други који желе да живе у Српском Сарајеву и све тако у круг. Партијски другови су се дигли да пљују по Кезуновићу и одбијали су да врате оно што су узели. Али он није попустио. Запријетио им је тужбама, а неке је чак и тужио, као што је Дарко Бабаљ, садашњи предсједник градског одбора СДС. По истеку мандата Кезуновић је врло брзо  престао да буде члан СДС. Његови насљедници врло брзо су донијели одлуку да се породице погинулих ослободе враћања наведених средстава, али и осталим категоријама је разним одлукама пролонгирана отплата ових средстава, па и партијским друговима, наравно. Што би занчило „не лаје куца ради села“.
А гдје је проблем. Па у томе што та средстава скоро више нико и не враћа.
И на шта се односи промједба ревизора. О криминалу са средствима намјењеним предузећима, која никад нису почела да раде у Српском Сарајеву, СНДС већ увелико прича преко медија. Проблем је наравно што то није посао СНСД-а, већ би о томе требале да нас извјештавају полиција, тужилаштвио и судови.
Али ништа мањи криминал није ни са материјалном намјењеним становништву.
Познато је да је ово била помоћ мајке Србије браћи преко Дрине да направе Српско Сарајево.
Познато је и о томе су чак и медији извјештавали да велики дио овог материјала никад није прешао преко Дрине, већ су од њега СДС-овци правили виле по Београду, Новом Саду и другим градовима Србије. Познато је  или мање је познато да је чак и оно нешто материјала што је прешло преко продавано и препородавано, а средстава су се слијевала у приватне џепове, па кога другог него наших „јединих бранитеља српског народа у БиХ“ како воле за себе да кажу наши драги чланови Српске демоктраске странке. Водиле су се истраге и против многих особа које су у то вријеме биле на врло одговорним функцијама од Гојка Кличковића који је био предсјеник Владе РС и Мирка Шаровића председника РС и некадашњег повјереника за Српско Сарајево, али оптужница још нема. Полиција је завршила своје, предмети су у Окружном тужилаштву, али оптужница нема. А они и даље вршљају по Републици Српској.
Оно што би требало да буде предмет истраге, а неће бити, јесте да ли су баш све породице за које се тврди да су узели тај материлај заиста то и урадиле. Постоје основане сумње су неки уговори само фиктивно воде на одређеним особама. Ту је њихово име и презиме, али материјал је умјесто њих узео неко други. Разним малверзацијама, не инсистирајући до краја на наплати, питање је ко је уопште узео материјал за изградњу Српског Сарајева и кога штите градоначелници отписујући средства као ненаплатива различитим категоријама. Одговор би можда могао дати Завод за изградњу града, да још увијек постоји. Али не постоји, волшебно је нестао.
Па кад обичан народ зна да су управо од овог материјала направљене силне виле у Србији и да за то нико не одговара, наравно да питају  зашто би онда сиротиња враћала оно цркавице од три до седам хиљада која му је како како рече замјеник предсједника Скупштине града  Небојша Попић „била мамац да прода све што има у Федерацији“ и трајно се настани у Српском Сарајеву.
Зашто је СДСу толико стало да помогне Алији Изетбеговићу у уништењу Срба у Сарајевском пољу и доврши његово етничко чишћење, није објаснио.

Али што је најтужније сиротиња и јесте враћала.
Како рекосмо, многи су потписали уговоре о враћању и уредно су измиривали своје обавезе. На жалост, оно што су вратили није поново кориштено за изградњу Српског Сарајева. Појели су и попили пљачкаш гробова Винко Радовановић и братија у мандату од фебруара 2009. до марта 2013. године. Као што је познато нико у овом периоду није добио кредит за изградњу куће, стана или било чега другог. Оно што је уредно враћено ишло је у буџетску потрошњу. Управо оно што се у једном закључку Скупштине града зове „одређена салда која нису коригована“, води се као „примици од финасијске имовине“, је новац који је овај народ вратио граду на име поменутих уговора, а који је утрошен на Винкове баханалије.

А већ је писано шта је ревизор утврдио и шта прича улица како се у граду Источно Сарајево троше паре. Питање је само ко ће Винку успоставити рачун за потрошено или га можда неће ни испоставити. Можда није проблем у томе што нас поткрадају, можда је само проблем што се о томе прича.

Friday, February 28, 2014

Ухватили их да краду, али не рачуна се, због "политизације"

Источно Сарајево стару годину је завшило и нову почело са вијешћу да је град добио негативно мишљење ревизора за пословање у 2012. години. Медији су пренијели вијест да ревизор није могао да утврди на који начин је град потрошио ни мање ни више већ пет милиона конвертибилних марака. Садашњи градоначелник је кратко изјавио да нема ништа са тим извјештајем јер се односи на годину прије његовог ступања на дужност. Ово је врло занимљиво јер, ипак, не треба заборавити да је онај који је добио негативно мишљење  његов садашњи замјеник, а иста особа која је била тада начелник одјељења за финасије у граду је и данас. Наравно да је у питању она народна „Врана врани очи не вади“.
А шта каже извјештај? Па отприлике да се тадашњи градоначелник (познат као Винко Радовановић, некадашњи хирург и иначе члан ПДП) понашао бахато да бахатије не може бити. Прва ствар су наравно радна мјеста и плате. Ревизор није могао да утврди на основу којих коефицијената, одлука, законских аката или било чега другог су запослени добијали плате. Не постоји ситематизација радних мјеста тако да нико и не зна ко све може или треба да ради у административној служби града. Оно што и улица зна је да могу да раде искчучиво чланови СДС и ПДП, да их има превише и да су преплаћени за посао који раде. Ако би се народски превео ревизорски извјештај дођемо на исто: дијелило се и шаком и капом и никоме се  није полагао рачун. Због сличне ствари  у МУП РС  је прошле године против ректора Митра Новаковића поденсена кривична пријава. О пријави против Винка Радовановића нико не говори.
Извјештај је показао да су потпуно незаконито и без ваљаног разлога плаћане услуге приватним телевизијама. Чисто да напоменeмо град је већ оснивач једног медија о коме очигледно није водио рачуна, јер садашњи градоначелник чим је ступио на дужност предложио је за овај медиј стечај. Док се по политичкој одлуци, гурао приватни медиј, јавни је систематски уништен. А који је интерес да се финасира приватни медиј. Па партијски наравно. Познато је чији је БН и која му је улога у медијском простору РС.
А шта није показао извјештај, а шта сви знају, али не смију гласно да кажу? У ревизорском извјештају је наведено да нису утврђени критеријуми за расподјелу средстава за спорт, културу, невладине организације и удружења грађана. Па наравно да нису, јер сви знају да се на ова средства узимао рекет. То отприлике изгледа овако. Клуб, организација или удружење поднесе захтјев за помоћ. Градоначелник каже може и онда клубу, организацији, удружењу или чак појединцу одбори средстава. У очи онолико колико тражи, на папиру само мали постотак од реченог. Разлика наравно иде градоначелнику. Ко ће признати да му је Винко рекао да ће добити 3 000 КМ, а уплаћено му само 500 КМ. Нико о овеме не смије да писне. 
Ревизија каже да су одобрена средстава за РТВ ИС, Војничко гробље Соколац и Болницу Касиндо, али да није вршена контрола утрошка. Да ли је могуће да су и ова средстава трошена на исти начин као и она за спорт, културу и нво. Једном прилоком један од високих челника Борачке организације је рекао да неко од средстава одржавање гробља узима рекет. А како, тако што фирми која одржава гробље умјесто 50 000 КМ колико је планирано буџетом уплаћује 45 000 КМ. За остатак се не зна гдје иде. Што практично значи да је 5 000 КМ негдје нестало. Ова фирма је управо у години за коју је урађен извјештај одустала од овог посла, а одржавање гробља прешло на Борачку организацију.
Какви људи управљају Источним Сарајевом, види се по томе што рекетирају погинуле борце.
Још једна ствар коју никад нико није хтио да провјери како и коме су дијељене стипендије. Али не треба прећи олако преко тога. Свима је познато да се стипендије дијеле по страначкој линији. Одређен број стипендија добијају СДС и ПДП, а за оне који нису нигдје нема ништа. И док неки не могу да добију ни једнократну помоћ за постдипломске студије чланови ПДП и СДС добијају је више пута. Нарвно уз одређену противуслугу.
О јавним набавкама, тендерима, непостојећим конкурсима за посао треба само рећи: НЕ, ништа није легално, транспарентно и у складу са законом.
Када се све сабере неко ће рећи „на мало“. Али ако узмемо у обзир и да су у питању четири године мандата онда то баш и није на мало.

Шта рећи на крају? Највећа трагедија је ипак што нико, ама баш нико, неће за све ово одговарати. Ни за ово бахато понашање које је доказао ревизор, ни за оно о коме шапуће улица, а нико не смије гласно да каже и које је тешко доказиво. Политика ће све да заташка и направи небитним. Будући градоначелници трпиће у име виших (страначких) циљева лопове и пробисвјете поред себе, само да би се сачувала коалиција, а ти народе трпи. А ако не можеш, иди у пизду материну, како недавно поручи један од политичара.