Људи злата вриједни

У Српском Сарајеву на сцени је још једно кршење закона, које наравно из свог џепа плаћају грађани, а за које нико неће одговарати.

У питању је кршење Закона о локалној самоуправи, односно измјене које су на снази од почетка ове године. Наравно, наши изабрани званичници тврде да се поштовање ових измјена закона не примјењује ретроактивно и на тај начин без пардона настављају да пљачкају оне који су им поклонили, али и оне који им нису поклонили повјерење на претходним локалним изборима.

О чему се ради? Измјенама Закона о локалној самоуправи предвиђено је да потпредсједници скупштина општина, које имају мање од 25 одборника, раде волонтерски. Све скупштине опшштине у саставу града осим Пала имају мање од 25 одборника. Практично то значи да само Пале могу имати професионалног потпредсјеника и ни једна друга општина у граду.

Град Српско Сарајево може имати само једног потпредсјеника, а не два као што је то случај у посљедњих шест година. Не бојте се за јадне потпредсјенике. Када се каже да су волонтери то не занчи да не примају никакву накнаду, остаје им одборнички додатак, који завивисно до ошштине износи од 350 до 500 КМ.

Све општине, осим општине Источно Ново Сарајево чији потпредсједник скупштине јесте „волонтер“, имају запослене професионалне потпредсјенике. Што значи да они поред одборничког паушала примају и не тако малу плату. 

Према важећим коефицијентима плате потпредсјеника у општинама Источног Сарајева износе између 1 500 до 2 500 КМ. На плату додајемо топли оброк у износу од 185 КМ, регрес око

1 100, зимницу и огријев, све су ово нето износи. На ово се додају порези, па рецимо потпредсједник скупштине општине Соколац, становнике ове општине кошта на годишњем нивоу око 43 000 КМ, а за све четири године мандата 172 000 КМ. Зна ли ико шта ради потпредсједник било које скупштине? Сами изачунајте колико нас коштају преосталих пет потпредсјеника скупштина општина. Нешто преко пола милиона марака, зар не?

У граду Српско Сарајево ситуација са тим јадима од потпредсјеника је још и гора. Потпуно непотребно становници Српског Сарајева на грбачи носе два потпредсједника. А још да су чему. Небојша Попић је професор физичког, а Предраг Вучичевић наводни економиста. За овог првог има логике. Пошто је потпредсједник предсједнику који је такође професор физичког. Пардон. Магистар физичког. Али овај други? Било би логике када закон не би говорио другачије и када би знали поријекло његове дипломе. Наиме, човјек који је прије смјештања дупета у потпредсједничку фотељу био портир без образовања, односно само са средњом школом, напрасно је стекао или купио (као се то каже за оне који заврше неке јаде од приватних факутета негдје тамо далеко преко Дрине) диплому економисте. Један од њих двојице је очити вишак. А кошта ко светог Петра кајгана. Плата потпредсјеника скупштине града је са доприносима на годишњем нивоу 45 000 КМ. Два потпредсјеника значи 90 000. На ово додајте регрес, зимницу и огријев и одборнички паушал на градском нивоу и одборнички паушал на нивоу општине. Ако нисте знали, сад знате. Потпредсједници без имало зазора с пуним правом осим градског паушала у износу око 400 КМ имају право и на одборнички паушал у општини у којој су одборници.  У Палама паушал је 400 КМ, а у Источном Новом Сарајеву 500 КМ (пошто су потпредсјеници из ове двије општине). Па рад у комисијама, па дневнице, па репрезентација и трошкови телефона, службено ауто и друге бенефиције.  Практично само два човјека,  за четири године мандата коштају нас нешто преко пола милиона марака.

Ако овоме додамо оних других пола милиона којима плаћамо потпредсјенике на општинском нивоу то значи да становници Српског Сарајева осморицу људи за четири године плате преко милион марака.

Можете ли замислити шта би се у Српском Сарајеву могло урадити са милион марака?

А према Закону о лакалној самоуправи не би ни требали да буду ту гдје јесу.

Што је најгоре, ту гдје јесу обојица су дошли по рецепту многих „народних одборника“ у општинама Српског Сарајева, тако што су дигли кредите и куповали гласове. Нема бољег приватног посла у Српском Сарајеву данас од државне службе, уложиш 4-6-8000 марака кредита, које свакако после враћаш државним парама, а од народа Српског Сарајева за те паре отмеш милион марака. Али нема везе, богата је ово средина. Шта ће народу милион марака, као да би знао шта с њима да уради.

Прије неколико дана предсједник Савеза градова и општина Мићо Мићић изјавио је да се Закон о локалној самоуправи поштује у свим општинама. Знамо да му је партијски задатак да лаже и покрива партијске другове, али да није мало превише тек тако прелазити преко овако очите пљачке. Или можда стварно није информисан.

Очито кршење Закона представља и само постојање општине Источни Стари Град.

Та општина нема довољно становника ни да буде мјесна заједница, посљедњи попис показао је да их има нешто више од 1 000, с тим да не живе сви тамо, али су били на попису. Али наравно зашто би било ко постављао питање шта се у тој општини ради, ко прима плату и ко не прима, како се троше паре из буџета и ко их троши. Ових дана у моди су референдуми за отцјeпљење. Можда ускоро чујемо и да су становници ове општине тражили референдум за отцјепљење, пошто им прошле године петиција није успјела. О томе неком другом приликом.